SeloVeselo - Novac se daje na stanove a praznih kuća koliko hoćeš

Zašto se toliko praznih kuća ne pokupuje? Zašto se radije daje 20+ hiljada evra na stanove ako u Srbiji postoje hiljade praznih kuća koji ponekad ne koštaju ni 5 000e? Zašto se sve mora trpati po gradovima i Beogradu posebno, a sela nam se prazne? Odakle ta neefikasnost, sporost, učmalost u shvatanju da je selo to gde treba da se ulaže. Recimo u podsticanje seoske privrede, u imanja, poljoprivredna tehnologija, obuka ljudi sa sela o novim tehnologijama. Moraću da nađem, ali sećam se vesti da u Srbiji ima mnogo neiskorišćene zemlje za obradu. Na selu može mnogo dobra privreda da se izgradi ali samo ako se ima volje za to, tada ljudi ne bi masovno bežali sa sela u (uglavnom) Beograd.

Citat

Država baca pare na stanove, a Srbija je puna praznih kuća

Zgrada od 28 stanova u Beogradu vrednih više od milion dolara, koje je za prognane kupio Komesarijat za izbeglice Republike Srbije u vreme Sande Rašković-Ivić, ni danas nije useljena. S druge strane, u Srbiji postoji na hiljade napuštenih domaćinstava sa obradivim zemljištem čija prosečna cena ne prelazi 5.000 evra.

Zato je nejasno zašto država troši milione na neuspele pokušaje pomoći ugroženima, kada se jeftinija i isplativija rešenja nalaze u prigradskim naseljima, selima širom Vojvodine, Šumadije, juga Srbije...
- Pristojna kuća u koji ne treba puno da se ulaže košta između 6.000 i 7.000 evra. U Srbiji postoji na hiljade praznih kuća, od koji su mnoge savremene i imaju odlične uslove za razvoj privrednih gazdinstava. Time ne samo da bismo rešili pitanje smeštaja raseljenih, već bismo im odmah obezbedili i posao - priča Bojan Anđelković, pomoćnik ministra za rad i socijalna pitanja. Logičnom računicom, za milion dolara uloženih u 28 „fantomskih“ stanova u Beogradu moglo je da se kupi više od 115 kuća sa okućnicama, obradivim zemljištem, ekonomskim objektima u dvorištu.

Najskuplja kuća 10.000 evra
Takvih kuća ima na svakom koraku, čim se malo izmakne iz gradske vreve. Što dalje od grada, i cena je manja. Primera radi, u Bačkoj i banatskom Potisju ima oko 2.000 napuštenih kuća čija se cena kreće između 1.000 i 5.000 evra. Slično je i u Međi kod Zrenjanina, gde retko koje napušteno domaćinstvo vredi više od 1.000 evra, dok se u Mokrinu za svaku od 500 napuštenih kuća traži između 4.500 i 15.000 evra. Ako već govorimo o luksuznijim varijantama, treba reći i da je trenutno najskuplja prodata kuća u selu Kupusina kod Apatina stajala „čitavih“ 10.000 evra. Iako ne postoji precizan broj napuštenih kuća, barata se brojkama od nekoliko hiljada, pa i desetina hiljada. Takvih je kuća najviše na jugu Srbije u blizini granice s Kosovom, ali i isto toliko ima i u Vojvodini, gde se i prodaje najviše, zatim u Rasinskom, Raškom okrugu, ali i mnogim prigradskim naseljima oko Beograda.
Kupaca je malo, jer retko ko želi samovoljno da ode iz grada na selo ili u prigradske opštine, i baš zato bi država trebalo da se uključi. Da je daleko isplativije obezbeđivati smeštaj za ugrožene van velikih gradskih centara, potvrdio je i sam Bojan Anđelković.

Primer iz Vranja
- Najbolji primer je Dom za smeštaj lica u zaštićenim uslovima u Vranju, u kome ima oko 20 stanova. Ta investicija je koštala 400.000 evra, pa sami izračunajte koliko smo kuća mogli da kupimo za taj novac. Nažalost, donedavno se nije razmišljalo o organizovanoj kupovini napuštenih kuća, već su se kuće i zgrade gradile po daleko višim cenama - objašnjava Anđelković, i dodaje da će se sada sve više raditi na ovakvoj vrsti zbrinjavanja raseljenih. Primer za to je i saradnja Ministarsva sa humanitarnom organizacijom „Divac“ putem koje će biti kupovana napuštena gazdinstva za ugrožene porodice. Naime, Ministarstvo je izdvojilo 40 miliona dinara, humanitarna organizacija „Divac“ je skupila određeni deo, a deo novca će biti prebačen UNCHR-u preko koga će se kupovati domaćinstva i koji za to ne uzima proviziju.
- Još se ne zna koliko je tačno novca prikupljeno, ali je činjenica da je Ministarstvo dalo daleko najveći deo. Taj novac je planiran pre svega za smeštaj ugroženih lica i porodica koje trenutno žive u kolektivnim centrima. Međutim, s ovim poslom se krenulo još pre Divca, a čak je i ideja o kupovini napuštenih kuća potekla od Ministarstva. Time se već bavio i UNCHR, koji je to finansirao kako iz sopstvenih, tako i iz sredstava EU - objašnjava Anđelković.

Novac od akciza za gradnju kuća
O daljim planovima za pomoć raseljenim i ugroženim licima mnogo više će se znati nakon izbora i formiranja nove Vlade Srbije. Anđelković, međutim, naglašava da je plan za pomoć tim ljudima dugoročnog karaktera i da njime treba i mora da se bavi svaka vlada, ma koja politička opcija u njoj bude sedela.
- Naša ideja je i da oformimo fond koji bi se finansirao iz uvođenja akcize na alkohol. To praktično znači da bi cena flaše vina bila veća za dva dinara, piva za dinar i žestokih pića za pet dinara. Sav novac tako zarađen bi se utrošio na pomoć socijalno ugroženim građanima Srbije - objašnjava priča Bojan Anđelković, pomoćnik ministra za rad i socijalna pitanja.

Velelepno zdanje
......dalje možete pročitati na
http://www.blic.co.yu/drustvo.php?id=37694