Znameniti Srbi - biografije

[sokocalo]

BOŽIĆ Savatija DOBRIVOJE
(Raška, 23.12.1885. - Beograd, 13.10.1967.)

Inženjer mašinstva, pronalazač i konstruktor prve savremene kočnice za kočenje železničkih vozila.

Studirao u Nemačkoj na Visokoj tehničkoj školi u Karlsrueu i Drezdenu. U Karlsrueu mu je predavao i Rudolf Dizel, čuveni konsruktor dizel motora.

Po završetku studija 1911.godine, Dobrivoje Božić se vraća u Srbiju.

Inženjerski rad započinje odmah po povratku u železničkoj radionici Niš, gde istovremeno počinje i njegov istraživački rad u oblasti kočenja železničkih vozila. Božić je znao da je kočnica, kao uređaj železničkog vozila, od samog početka, 1770.god. (pokretanje vozila na paru, francuz Nicolas Joseph Cugnot) i pojave prve lokomotive 1813.god. (George Stivenson) komplikovan problem za razvoj šinskih vozila po osnovu povećanja brzine kretanja i nosivosti. Pre njega je samo George Westinghouse 1869.god. konstruisao kočnicu na zbijeni vazduh, sa direktnim dejstvom i unapredio je 1872.god. kao jednokomornu, automatsku kočnicu sa indirektnim dejstvom.

Božić je istraživanja prekinuo za vreme prvog svetskog rata i nastavio posle okončanja rata radeći u Kraljevu, Beogradu i Zagrebu.

Međunarodnoj uniji železnica, svoje rešenje kočnice železničkih vozila, prijavio je preko železnice Kraljevine Srba Hrvata i Slovenaca 1925.godine. Posle niza testiranja, na pruzi Zagreb-Rijeka, i otpora njegovom rešenju od strane Nemaca i Francuza 1928.god. priznat je njegov patent sistema kočenja, kao čuvena kočnica «Božić».

Božić je svojim izumom razrešio do tada nerešive probleme kočenja vozova poput: rešenja rasporednika (glavni uređaj kočnice) sa tri radna pritiska, povećanje probojne brzine vazduha u glavnom vazdušnom vodu (duž voza) sa 80 na 150 m/sek, rešenje problema postepenog otkočivanja voza, rešenje neiscrpnosti kočnice voza tokom kočenja, rešenje prepunjenja radne komore, rešenje problema automatske promene sile kočenja u zavisnosti od opterećenja železničkog vozila.

Prvi je predložio kočenje putničkih vozova u funkciji brzine (kočnice sa dva radna pritiska).

Konstruisao najefikasniji kočnik (vodeći uređaj kočnice) kojim se sa lokomotive upravlja kočnicom voza. Božićeva rešenja kočnice železničkih vozila su ostala kao osnova za sve tipove do danas primenjenih vazdušnih kočnica u železničkom saobraćaju.

Kočnice, danas velikih proizvođača, su upravo usavršene kopije kočnice «Božić».

Posle drugog svetskog rata živeo je i radio u Americi, odakle se konačno vratio u Beograd 1964.godine, gde je preminuo 1967. godine.

[sokocalo]

" On je razdvojio prošlost od budućnosti, postavio svoj presto u sadašnjicu, on šeta po sutrašnjici i nadleće prošlost nadgledajući je. "

MILUTIN MILANKOVIĆ je rođen 28. maja 1879. godine, u Dalju (Slavonija-Hrvatska). Po profesiji je bio građevinac, astronom, matematičar, geofizičar, ali iznad svega utemeljivač moderne klimatologije i klimatskog modeliranja. Radio je na Beogradskom univerzitetu od 1909, pa sve do penzionisanja 1955. godine.

Bio je geofizičar, klimatolog, astronom i osnivač Katedre za nebesku mehaniku na Beogradskom univerzitetu.

U javnosti je najčešće pominjan po predlogu reformisanja Julijanskog kalendara, preciznijeg od "zvaničnog" Gregorijanskog, medjutim, šta je sve otkrio i zašto je njegov doprinos nauci toliko veliki govori i to da su odredjeni predeli na Marsu i Mesecu nazvani njegovim imenom.

Objasnio je periodizacije nastanka, razvoja i povlačenja glacijalnih faza tokom proteklih 600 000 godina na Zemlji. Dokazao da su precesija, promjena nagiba ose rotacije i ekscentrična putanja Zemlje oko Sunca dominantni dugoperiodični faktori na promenu klime u geološkoj prošlosti. Njegovo djelo "Kanon osunčavanja Zemlje i njegova primjena na problem ledenih doba" predstavlja najznačajnije delo srpske nauke u dvadesetom veku. Proračun količine osunčavanja i srednje godišnje temperature Marsove površine i donjeg sloja njegove atmosfere dokazano je kasnijim kosmičkim istraživanjima.

Milanković je i jedan od tvoraca tektonike ploča koja se intenzivno primenjuje u geologiji. Razradio je numeričku sekularnu putanju polova rotacije čime je dokazao da je položaj kontinenata u geološkoj prošlosti bio bitno drugačiji od današnjeg, tj. da su se oni tokom vremena kretali. Znatno kasnije moderna geofizička mjerenja, satelitska geodezija i radio-signali potvrdili su tačnost ovih proračuna.

Milutin Milanković je za genija zvanično priznat 10. decembra 1976. godine, kada su u časopisu "Nauka" objavljeni konačni rezultati petogodišnjeg projekta, čiji je osnovni zadatak bio da se proveri tačnost Milankovićevih proračuna. Pošto su se rezultati pokazali da je bio u pravu, Milanković je postao predmet intenzivnog izučavanja, jer je njegov rad zadirao u probleme više naučnih disciplina.

Iza sebe je ostavio niz udžbenika, od kojih su se najviše koristili oni iz nebeske mehanike. Autor je popularnih naučnih tekstova "Istorija astronomske nauke", "Kroz carstvo nauka", "Tehnika u toku davnih vekova" i "Nauka i tehnika tokom vekova". Napisao je i roman "Kroz vasionu i vekove" koji je postao njegov zaštitni znak i memoare "Uspomene, doživljaji i saznanja". Milutin Milanković je umro 12. decembra 1958. godine,želja mu je bila da počiva u Dalju ali je sahranjen u Beogradu u Aleji velikana.

[sokocalo]

Prof.dr. JOSIF PANČIĆ (1814-1888)


Josif Pančić rođen je 17.04.1814. god. u selu Udbine u Lici (Hrvatska). Završio je medicinske nauke u Pešti. 1845. god. boravioje u Beču radi usavršavanja botaničkih nauka i tu se upoznao sa Vukom Karadžićem po čijem savetu je došao u Srbiju 1846. god. Po dolasku u Srbiju, bio je prvo lekar u fabrici stakla u Jagodini; zatim okružni fizikus u Jagodini i Kragujevcu, a 1856. god. postaje profesor Liceja u Beogradu. Od tog vremena neumorno radi na proučavanju flore Srbije. Objavio je priloge o flori Bugarske i Crne Gore. Opisao je znatni broj novih vrsta flore Srbije. Glavno delo je Flora kneževine Srbije. Poznata je endemska vrsta Pančićeva omorika sa Kopaonika pa je u njegovu čast i najviši vrh ove planine nazvan njegovim imenom.

5. aprila 1887.god., gotovo pola godine nakon akta o osnivanju Srpske kraljevske akademije, ona dobija i svog prvog predsednika u izuzetnoj ličnosti; bio je to, kao što svi znamo JOSIF PANČIĆ. Postavljen je kraljevskim ukazom, a na predlog ministra prosvete, kao i prvih 16 akademika (Po tadašnjem poslovniku Akademija je mogla imati 25 članova, od kojih 8 izvan Srbije, i dvostruko više dopisnih).

Velikan nauke i kulture pionir i osiivač mnogih naučnih oblasti i preteča drugih proveo je godinu dana na mestu predsednika Srpske kraljevske akademije. Posle njegove smrti, 25.02.1888. god. na tom mestu je Čedomir Mijatović, pravnik, (od 24. 12. 1888. g. do 18. 10 1889. g) pa Dimitrije Nešić, matematičar (od 18.11.1892. do 31.12.1895.g). .
http://www.pancic.org/josif.php

[sokocalo]

Nikola TESLA, elektroinženjer, pronalazač
(10. 7. 1856-7. 1. 1943)

Nikola Tesla je rodjen 10.7.1856. u Smiljanu, Lika. Njegov otac Milutin, bio je pravoslavni sveštenik. Majka Djuka, bila je poreklom iz svešteničke porodice, nepismena, pametna i plemenita žena. Nikola je osnovnu školu završio u Smiljanu, nižu realnu gimnaziju u Gospiću, a višu realnu gimnaziju u Karlovcu. Od ranog detinjstva je pokazao sklonost ka pronalazaštvu.Dosta je čitao, provodeći mnoge časove u očevoj biblioteci. Zadivljen opisom Niagarinih vodopada pomišljao je da tu sagradi veliku turbinu koja će stvarati električnu struju..Dvadesetak godina kasnije, ta želja ce mu se i ostvariti.
Nakon mature vratio se kući i oboleo od kolere. Posle godinu dana oporavka 1876. odlazi u Graz da studira elektrotehniku.Radio je preterano, od 3 casa do 22 casa, i već prve godine, položio je sve ispite sa najvišom ocenom. Profesori su ga voleli i cenili.
Nakon očeve smrti, tražio je stipendiju od Matice srpske, koju nije dobio.Napušta studije u Gracu i nastavlja studije politehnike u Pragu, koje nije nikad završio. Zapošljava se u Telegrafskom zavodu u Budimpešti, i posle godinu dana 1883. godine prelazi u Edisonovu Električnu kompaniju u Pariz. Nakon godinu dana dobija ponudu da predje u sedište kompanije lično kod Edisona u njegovu laboratoriju da se bavi pronalazačkim radom.
U Njujork stiže 1884. Vrlo brzo Tesla dolazi do epohalnih otkrića u oblasti fizike i elektrotehnike: otkriva obrtno magnetno polje, indukcioni motor, naizmeničnu struju, transformator visokofrekventne struje, bežicni prenos radio-talasa itd. Zbog neslaganja, razilazi se sa Edisonom i prelazi u Vestinghausovu kompaniju koja će finansirati gradnju prve elektricne centrale na naizmeničnu struju na Nijagarinim vodopadima.
Sa preko 700 patenata smatra se, uz Faradeja, najvecim pronalazačem u istoriji nauke. U njegovu čast jedinica za jacinu magnetne indukcije nosi njegovo ime - tesla (T). Umro je 7.januara 1943. godine u hotelskoj sobi u Njujorku. Sahrana je obavljena o trošku naših iseljenika. Njegova zaoštavstvina i urna sa pepelom nalaze se u Teslinom muzeju u Beogradu. Svet će jos dugo čekati dok se ne pojavi genije ravan Nikoli Tesli u pogledu imaginacije i otkrića.

 
p.s.više o ovom geniju pročitajte na sajtu Muzeja Nikole Tesle
http://www.tesla-museum.o...link=tesla/t&opc=sub1 i na http://www.tanjug.co.yu/Izdanja/Tesla/Tesla.aspx

 

[Ključne reči:]

Prebaci se na: Izaberite destinaciju: ----------------------------- Glas Naroda ----------------------------- => Primeri nezakonitih slučajeva => Vaša lična iskustva => Šta prenose novinske kuće ----------------------------- Znanstvenost ----------------------------- => Društvo ===> Administracija => Nauka, Obrazovanje, Tehnologija ===> Zdravlje ===> Priroda ===> Turizam ===> Ekologija => Ekonomija, Poslovanje ===> e-Poslovanje ===> Mali oglasi => Računari, Internet, IT ===> Korisni Programi ===> Igrice => Kultura ===> Muzika i Filmovi ----------------------------- Ostalo ----------------------------- => Zabava ===> Smešni snimci => Vesela Kuhinja => Sport => Čestitke, Događaji, Dobrodošlice => Sve Ostalo ----------------------------- Tehnička Podrška ----------------------------- => Saopštenja => Pitanja, Predlozi, Kritike