Već ste se upoznali sa mojim "poslom", deljenjem novina. I delim ja tako (biciklom) kada prođoh pored jedne kuće sa većom baštom gde neki čovek kosilicom kosi svoju travu. Trava je baš ona prava, izgleda ko tepih i svetlo zelene je boje. Čim sam prišao onaj miris trave me preplavio. Odmah dobio neka sećanja iz detinjstva kada sam isto to mirisao. Nekako mi je tih 30 sekundi baš ulepšalo dan. Možda što je vreme ovde takvo da je dušu dalo za depresiju (kiša, vetar, i oblačno 300 dana godišnje) pa me je taj miris (a i lepo vreme koje je danas bilo...15 stepeni
) malo oraspoložio. Inače, kažu da je miris sveže pokošene trave jedan od najlepših i najprijatnijih mirisa a zanimljivo je da do sada niko nije uspeo da prozvede sprej koji je identičan tom mirisu, ili bar ne uspešno.
